Pokret čuva glavu

Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja.

foto: Milovan Ilić Džumanski

Mutanje je izraz koji je moja majka smislila da opiše kako se dok sedim, gornjim delom tela, klatim napred-nazad. Šta radi Stefan? „Eno ga gore, u sobi, uči i muta“, rekla bi tetki preko telefona.

Mutam oduvek. Sedeo u radnoj stolici, na kauču, trosedu, dvosedu ili na klupici, klatim se. Neko bi rekao da nemam mira. Ali mogao sam i mogu da sedim mirno, neko vreme, samo mi dozvolite da mutam. Moglo bi se uporediti sa ljudima koji „moraju“ nešto da pipkaju, najbolje bi bilo neku mekanu krpicu. Ili s onima koji prstima uvijaju kosu.

Mutanje nije povezano samo sa „stresnim“ situacijama poput pripremanja ispita, polaganja ispita, pravljenja prezentacije ili smišljanja govora. Umem da mutam i dok pijem kafu ili boravim u uslovima čiju je konfiguraciju pravio nećak Dalaj Lame. I kada je chill - klatim se. Tik i poremećaj, nema šta.

U vrtiću, kada je bilo ono vreme od sat za obavezno dnevno spavanje - nisam spavao. Ako pored mog kreveta prolazi vaspitačica, na silu bih oči držao zatvorene. Posle bih gledao u jednu tačku i čekao da iscuri peščani sat. Nisam spavao, ali sam sanjao da mutam. Kada bih samo nekoliko puta mogao da odgurnem svoja leđa o’ naslon kreveta i ponovo ih za njega zalepim - želeo sam. Ili, još bolje - možemo li napolje, molim vas?

Pred kraj vrtića, krenuo sam na karate i kod kuće vežbao mavaši-geri, dugo-dugo stajajući na jednoj nozi. Kao i mahom svi mlađi pioniri koji su tokom devedesetih bilo šta trenirali, svuda sam išao bosonog. Hladan beton na školskom terenu, hladne pločice u WC-u fiskulturne sale. Ima i jedna anegdota od mojih drugara, iz doba adolescencije, kako su izbegavali da sa mnom idu na Exit festival jer me tamo jure tokom cele večeri i jutra.

Kada sam doktora pitao o čemu je reč, rekao mi je: „Tvoje srce ne voli da sedi“, i pohvalio prazan zdravstveni karton. Stručnjak za raspored planeta i njihov uticaj na našu svakodnevicu spominjao mi je da negde vidi neki Mars, zbog kojeg su kretanje i nesednje veoma važni za moje zadovoljstvo. Sa psihologom i sveštenikom još uvek nisam razgovarao o mutanju. Mada sam jednom čuo glas: „Pokret je tvoja tema“. Možda je to bio Gospod. Pre on, nego psiholog.

Želja za pokretom i kretanjem ne može biti opravdanje za mutanje. Klaćenje napred-nazad, u sedećem položaju, deluje kao manifest unutrašnjeg nemira. Sumnjam da bih nekog ko me je video kako mutam mogao da ubedim da radim normalnu stvar. Ali bih ga ubedio, bolje reći motivisao, da u razmatranje uzme pokret. Pokret čuva glavu. Redukuje unutrašnji nemir. Oslobađa. Naučno utemeljeno.

Što sam više u pokretu, manje ću mutati. I obratno - ako mutam, znači da mi fali pokret. Kada vidim kompleksno izanimiranu reklamu s velikom količinom atraktivnih audio-vizuelnih efekata, ne mogu da ne pomislim na sate i sate koje je autor proveo sedeći na stolici. Zbog toga još uvek nisam seo da napišem knjigu. Šta radi Stefan? „Eno ga gore, u sobi, piše knjigu i muta“.

U najidealnijim uslovima, volim da se bavim sportskim penjanjem. Veština mi čuva glavu. Apsolutno prisustvo u trenutku, kao njen postulat, ima moć da iz glave eliminiše svaku misao koja nije dušekorisna. U manje idealnim uslovima, kada za penjanje nemam dovoljno vremena, računa se bilo koji pokret. Hod, poskok, penjanje uz stepenice, bilo šta tog tipa.

Moja majka nije smislila izraz da to opiše. „Neka bude Akcijanje“, rekao sam.