DASA

foto: Uroš Živojinović

Dugo nisam čuo da neko izgovara „pravi dasa“ - komentar koji je umeo da izađe iz usta profesora, mentora, urednika i ćaletovih prijatelja. „Dasa“, reč kojom se u žargonu označava pouzdan muškarac, sa velikim brojem propratnih kvaliteta, omiljen u društvu, nekako je nestala iz našeg jezika i komšiluka.

Kao da u ova ćiftinska vremena, kako je to Žikica Simić opisao u tekstu posvećenom Krisu Kristofersonu, njome nema ko da bude označen. Izgledamo isto, dosadno i bezbojno. Poput novoizgrađenog naselja. Noviteti za nove ljude. Mnogo Rusa, a retko koji „dasa“. Kažem sebi da nije bilo bolje pre, samo je bilo pre.

Kada smo bili klinci, možda nismo znali čime želimo da se bavimo, ali smo znali kako želimo da budemo „dase“. Da drugi muškarci požele da budu kao mi, a da žene požele da budu sa nama.

Učeni smo da „dase“ prepoznajemo. Na filmskom platnu to su bili muževni i hrabri likovi, jaki kao Gibraltarska stena, sigurni u sebe, koji govore polako i tiho, stoje obično sa strane i posmatraju šta se dešava. Kada zagusti, preuzimaju dominantnu ulogu i rešavaju stvar na pravedan i ljudski način.

U komšiluku, to su bili mangupi koji odu do trafike po pljuge i donesu ih teta Sneži ispod prozora. Lepo odeveni bez tuđe pomoći. Neprevaziđeni estetski klasici. Želeli smo da budemo napravljeni od materijala od kog su bili napravljeni lepo vaspitani mangupi. Nismo želeli da budemo biznismeni jer nismo znali šta znači biti biznismen. A „dasa“ i to ko je „dasa“ - bilo nam je sasvim jasno.

„Dasa“, reč kojom se u žargonu označava pouzdan muškarac, sa velikim brojem propratnih kvaliteta, omiljen u društvu, nekako je nestala iz našeg jezika i komšiluka

„Dasu“ ne određuje njegovo zanimanje. „Dasa“ može biti magacioner u supermarketu, podjednako kao što to može biti i direktor osiguravajućeg društva. Kakav god da mu je poziv, „dasa“ je uredan i čist, neopterećen sitnicama ali posvećen detaljima, psiho-fizički stabilan i prisutan.

Biti „dasa“ je karijera u kojoj je integritet merna jedinica kvaliteta. Mnoge „dase“ nisu zaradile onoliko novca koliko je okruženje od njih očekivalo. Ali su sačuvali sebe i svoj kvalitet.

Vratiću se na Krisa Kristofersona i tekst koji je Žikica Simić priredio povodom muzičareve smrti, za koju smo saznali krajem prošlog meseca. Ono što najbolje ilustruje njegovo moralno ustrojstvo i to koliki je „dasa“ bio jeste nesvakidašnji gest podrške Šinejd O’Konor, na koncertu koji je održan povodom jednog od Dilanovih jubileja.

Publika je glasno izviždala irsku pevačicu zbog toga što je prethodnih dana javno pocepala sliku pape Jovana II u znak protesta zbog seksualnog zlostavljanja dece pod okriljem katoličke crkve.

Kada je Šinejd ostala sama pred besnom publikom, prišao joj je Kris Kristoferson, zagrlio je i ostao uz nju dok je recitovala pesmu „War“ Boba Marlija. Tako je pokazao šta znači biti džentlmen i „dasa“.

Kris Kristoferson; foto: Pinterest

„Dasu“ ne određuje njegovo zanimanje. „Dasa“ može biti magacioner u supermarketu, podjednako kao što to može biti i direktor osiguravajućeg društva

Jedne noći sanjao sam da Kris plovi čamcem, svira gitaru i približava se nekom novoizgrađenom naselju. Ne sećam se ostatka sna. Sećam se da sam ujutro izašao napolje i sreo komšiju Vuka, iz Kursuline ulice, srednjoškolca, ljubaznog i naočitog momka. Nas dvojica uglavnom razgovaramo o kik-boksu i tome kako mu je na treninzima. To smo radili i tog jutra. U priču često umetne svoje stričeve i ujake, u kontekstu nečeg zanimljivog - uzgajanja pasa ili skakanja iz aviona.

Vuk je vižljast i hoda utemeljeno, bez žurbe. Srećemo se dok šetamo pse. Njega prati Maša, braon-beli engleski buldog, slađa od tarta sa pistaćem, belom čokoladom i malinama. Ne bi bilo pretenciozno reći da je Maša zaljubljena u belog nemačkog boksera Ljubu, mog ortaka za šetnju. I on je zaljubljen u nju. Njihov susret je susret ljubavi.

Primetio sam da je Vuk počeo da pušta kosu. Važno je da istraje i prevaziđe period kada bude ličio na članove grupe Beatles. A kada mu kosa bude porasla i prekrila dugačak vrat, drugari koji ga sada zezaju da je „devojčica“ - nazvaće ga „dasom“. Ja ga već tako zovem. Možda će čak malo ličiti i na Krisa Kristofersona. Dogovorili smo se da sutra trčimo oko Hrama, u našem naselju.