Sreo sam vršnjaka iz srednje škole. Rekao je da se kocka. Koji tip kockanja? - Sve - odgovorio je. Hteo je da me razočara pre nego što čujem od drugih. Činilo se da izgovara deo razgovora koji je sam sa sobom vodio pre nego što sam naišao. Izgledao je pospano i bezvoljno. Drugačije od mladića koji vreme provodi u sali za sportsku gimnastiku, što je moje sećanje na njega i gimnaziju. - Kada se kockam, ni o čemu drugom ne mislim -. Ne kocka se zbog novca nego zbog učešća u ig

Postaviću pitanje bez skrivenih namera, provokativnih čestica i otrovnih strelica: kako izdržavate? Šta? Ovo što se dešava na svakom koraku, vidljivim i manje vidljivim platformama, mestima i oblicima postojanja, a tiče se apsolutnog civilizacijskog sunovrata. Sunovrata koji se, verovatno, već dešavao, ali ovde tema nisu istorija i arheologija. Tema smo mi. Na koji način vaša duša obrađuje očiglednu nepravdu koju, hajde, za potrebe ovog teksta mogu da simbolizujem sinta

„Izvinite, izvinite. Izvinite, gospodine“. Podigao sam gornji deo tela iz pretklona. U njemu sam boravio da dotegnem pertlu na desnoj patici. Glas je dolazio od uredne žene. Naočare za vid sa ciklama okvirima, teget kaput, sive pantalone i tamnosive gumene čizme proizvedene po modelu koji se imenuje sa čelsi . Slobodnom procenom dao bih joj 67 godina. „Molim vas, nemojte misliti da sam luda ili slično, ali moram nešto da vam kažem“. - Samo izvolite -. „Sada kada sam n